Obaveštavamo da je ministar spoljnih poslova gospodin Ivica Dačić, 14. marta 2024. godine doneo Odluku br. 24-596/30-2024/01 o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore.

Uvid u objavljenu Odluku o sufinansiranju projekata možete izvršiti na sledećim linkovima:

www.mfa.rs

https://www.dijaspora.gov.rs/konkursi2024.php

Povodom predstojećih parlamentarnih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 17. decembar 2023. godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave koje se može pronaći ovde.

Birači – državljani Republike Srbije – koji imaju boravište u inostranstvu i koji su upisani u Jedinstveni birački spisak, mogu podneti zahtev posredstvom Generalnog konzulata Republike Srbije u Solunu, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska, odnosno, najkasnije do ponoći 25. novembra 2023. godine (po lokalnom vremenu u R. Srbiji), da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim vanrednim izborima za narodne poslanike Narodne skupštine glasati u inostranstvu.

Državljani Republike Srbije mogu na osnovu JMBG i broja pasoša ili lične karte elektronskim putem proveriti da li su upisani u Jedinstveni birački spisak preko zvanične internet stranice Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/. Pored toga, uvid u podatke koji se vode o biraču može se izvršiti i preko Portala eUprava (usluga eZahtev za upis/izmenu podataka u Jedinstvenom biračkom spisku). Potrebno je da je građanin registrovani korisnik Portala eUprava. Prijava na Portal eUprava moguća je putem mobilne aplikacije ConsentID ili kvalifikovanim elektronski sertifikatom. Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.

Ukoliko je lice upisano u Jedinstveni birački spisak, potrebno je da podnese Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu popunjavanjem obrasca koji možete preuzeti ovde. U obrascu treba naglasiti na kom biračkom mestu lice želi da ostvari svoje pravo.

Lice koje je državljanin Republike Srbije i ima prebivalište u Republici Srbiji, a nije upisano u Jedinstveni birački spisak, istovremeno sa gore pomenutim zahtevom podnosi i Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, a obrazac možete preuzeti ovde.

Uz čitko popunjen i potpisan zahtev, potrebno je da Generalnom konzulatu R. Srbije u Solunu (lično, redovnom poštom ili na e-mail: srbcons@otenet.gr i srb.cons.thessaloniki@mfa.rs) dostavite i kopiju nekog od važećih identifikacionih dokumenta Republike Srbije (pasoš ili lična karta –ukoliko je lična karta sa čipom potrebno je dostaviti i elektronski čitač lične karte).

U slučaju potrebe za dodatnim pojašnjenjima po pitanju ostvarenja vašeg biračkog prava tokom predstojećih parlamentarnih izbora u R. Srbiji, možete kontaktirati Generalni konzulat R. Srbije u Solunu na telefon.

Osnovni preduslov za otvaranje biračkom mesta u Generalnom konzulatu R. Srbije u Solunu je da u propisanom postupku bude prijavljeno najmanje 100 zainteresovanih birača koji žele da ostvare svoje biračko pravo na tom biračkom mestu.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić potpisao je Odluku o raspisivanju izbora za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, koji su zakazakani za 3. april 2022. godine. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije izdalo je obaveštenje za birače koji imaju boravište u inostranstvu o ostvarivanju biračkog prava na izborima. Obaveštenje možete pogledati na sledećem linku 

http://mduls.gov.rs/obavestenja/obavestava-birace-koji-imaju-boraviste-u-inostranstvu-o-ostvarivanju-birackog-prava-na-izborima-koji-ce-biti-odrzani-3-aprila-2022-godine/

Obaveštavamo državljane Republike Srbije koji imaju prijavljeno prebivalište u Republici Srbiji, a koji borave u Republici Grčkoj, da u Konzulatu Republike Srbije u Solunu mogu podneti zahtev za glasanje u inostranstvu. Prijave se mogu podneti najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska, odnosno do ponoći 12. marta 2022. godine (lokalno vreme u Republici Srbiji).

Zahtev za prijavu za glasanje u inostranstvu možete preuzeti OVDE.

Napominjemo da je, shodno propisima, za glasanje u inostranstvu za izbore za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, koji su zakazani za 3. april 2022. godine, potrebno podneti prijavu, bez obzira na to da li ste se prijavljivali za glasanje na ranijim izborima. 

Popunjen i potpisan formular, zajedno sa kopijom važećeg pasoša ili lične karte, odnosno ličnu kartu sa čipom koja je očitana, potrebno je dostaviti Konzulatu Republike Srbije u Solunu na email adresu srbcons@otenet.gr.

Provera da li je lice upisano u Jedinstveni birački spisak se može izvršiti elektronskim putem preko sledećeg linka https://upit.birackispisak.gov.rs/

Povodom republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je raspisan za 16. januar 2022. godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaklјučenja jedinstvenog biračkog spiska (25. decembar 2021. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu.

Prеdsеdnik Rеpulikе Srbiје Аlеksаndаr Vučić prisustvоvао је оbеlеžаvаnju Dаnа sеćаnjа nа svе strаdаlе i prоgnаnе Srbе u оružаnој аkciјi „Оluја“ i pоručiо dа Srbiја pаmti!

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje  Javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, koji će trajati od 3. avgusta do 12.avgusta  2021. godine.

Više informacija možete naći ovde.

Konkursi za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu raspisani su odlukom ministra spoljnih poslova Republike Srbije Nikole Selakovića, 19. jula 2021. godine.

Uvid u konkurse se može ostvariti na linkovima www.mfa.gov.rs i www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na Jadransko-jonskom savetu Jadransko jonske inicijative i Ministarskom sastanku Strategije EU za Jadransko-jonski region i poručio da je neophodno sve dostupne resurse ove inicijative direktnije uključiti u pronalaženje zajedničkih odgovora na izazove pandemije virusa korona. Šef srpske diplomatije ukazao je da se pandemija može pobediti samo zajedničkim snagama, a kao ključnu reč u ovim izazovnim vremenima istakao je solidarnost.

Мinistаr spоlјnih pоslоvа Rеpublikе Srbiје Nikоlа Sеlаkоvić uputiо је čеstitku pоvоdоm, 9. mаја, Dаnа Еvrоpе visоkоm prеdstаvniku ЕU zа spоlјnе pоslоvе i bеzbеdnоsnu pоlitiku Žоzеpu Bоrеlu u kојој је izrаziо uvеrеnjе dа ćе idеја uјеdinjеnjа rаzličitоsti u miru i sоlidаrnоsti i dаlје biti idеја vоdilја Еvrоpskе uniје.

Мinistаr spоlјnih pоslоvа Rеpublikе Srbiје Nikоlа Sеlаkоvić sа šеfоvimа diplоmаtiја Grčkе i Kiprа Nikоlаsоm Dеndiјаsоm i Nikоsоm Hristоdulidisоm оbišао је dаnаs Hrаm svеtоg Sаvе i upоznао ih sа dеtаlјimа grаdnjе i unаtrаšnjim izglеdоm nајvеćеg prаvоslаvnоg hrаmа nа Bаlkаnu. 

Мinistаr spоlјnih pоslоvа Srbiје Nikоlа Sеlаkоvić zаhvаliо је dаnаs Grčkој nа јаsnој, nеdvоsmislеnој i snаžnој pоdršci nаšеm еvrоpskоm putu, ističući dа su nаši grčki priјаtеlјi i strаtеški pаrtnеri mеđu оnimа kојi nајsnаžniје pоdržаvајu punоprаvnо člаnstvо Srbiје u ЕU.

Republika Srbija, kao pridružena članica Frankofonije, zajedno sa celom frankofonom zajednicom u svetu obeležava "Mesec Frankofonije". Za sve ljubitelje srpske kulture i francuskog jezika Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je priredilo bogat program, a Generalni konzulat RS u Solunu vas poziva da otkrijete raznolikost i bogatstvo srpske kulture na francuskom jeziku.

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.

Očuvanje mira, briga o zdravlju i bolji standard najvažniji su za Srbiju u 2021. godini, istakao je predsednik Republike Aleksandar Vučić, uveren da ostvarenje tog ambicioznog i nimalo lakog zadatka neće biti jednostavno, ali da je zajedničkim radom sa Vladom moguće ostvariti najbolje rezultate, sigurnost i izvesnu budućnost za građane.

Predsednik je poručio da je Srbija zacrtala velike i ambiciozne ciljeve za narednu godinu, uprkos teškim i složenim međunarodnim i regionalnim prilikama, te da će nastojati da u potpunosti sačuva mir i stabilnost u regionu i zemlji, uz očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa.

„Srbija ostaje na kursu pobedničke politike – politike stabilnosti“, rekao je predsednik Vučić i naglasio da naša zemlja ostaje na putu evropskih integracija i da će brižljivo čuvati prijateljstvo sa Rusijom i Kinom, kao i da će graditi prijateljstvo sa SAD.

Prema rečima predsednika, Srbija nastavlja sa pobedničkom politikom, u kojoj je ona na prvom mestu, odnosno politikom zbog koje će naša zemlja i u naredne dve godine biti u prve tri zemlje u Evropi po stopi rasta.

Preduslov toga, napomenuo je predsednik, jeste obračun sa kriminalnim grupama, ali i još veća ulaganja u policiju i vojsku.

„Srbija je u 2020. godini zemlja sa najvećim rastom u Evropi“, ukazao je predsednik Republike na godišnjoj konferenciji za medije i dodao da očekuje sklapanje novog aranžmana sa MMF-om, kao i da se Srbiji do kraja sledeće ili do početka 2022. godine podigne kreditni rejting na „investicioni“, čime bi se naša zemlja izjednačila po rejtingu sa najrazvijenijim zemljama EU.

Kao najveći uspeh 2020. godine, Vučić je naveo to što će Srbija završiti sa najvišom stopom rasta u Evropi, koja se, kako je rekao, očekuje da će biti od minus 0,75 odsto do minus jedan.

„Ponosan sam što sam predsednik zemlje koja je šampion u Evropi po BDP-u“, istakao je Vučić i dodao da je tim uspehom Srbije bila zadovoljna i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Taj rezultat, smatra predsednik Vučić, ohrabriće Srbiju da ubrza svoj evropski put, ali čuvajući prijatelje koji Srbiji nisu okrenuli leđa kada joj je bilo najteže, a to su Rusija i Kina.

Predsednik je istakao da će biti nastavljeno privlačenje stranih investitora, zatim da će se raditi na ulaganju u poljoprivredu, pre svega prehrambenu industriju, obnovu mehanizacije, te digitalizaciju poljoprivrede.

Predsednik Republike takođe je ukazao da je cilj da plate u javnom sektoru pre kraja godine dostignu 560 ili 570 evra, pri čemu bi u Beogradu iznosile skoro 700 evra.

Vučić je podsetio da će plate zdravstvenih radnika od 1. januara biti povećane za pet odsto, dok će ostalima u javnom sektoru zarade biti povećane za 3,5 odsto i dodatno od 1. aprila još 1,5 odsto, dok će desetari, razvodnici i podoficiri dobiti povećanje za dodatnih 10 odsto. Napomenuo je da će minimalna zarada biti povećana za 6,6 odsto, a penzije od 1. januara za 5,9 odsto, uz plan da do kraja 2021. prosečna penzija bude 270 evra. Predsednik je posebno istakao ulaganja u zdravstvo, podsetivši da su otvorene dve nove kovid bolnice i da se nastavlja sa obnavljanjem i gradnjom zdravstvenih objekata u celoj Srbiji i naglasio da je Srbija ubedljivo prva u regionu po broju hospitalizovanih na 100.000 stanovnika i da baš zbog toga ima malu smrtnost, kao i da je Srbija ove godine bila među prve tri zemlje u regionu po broju urađenih PCR testova.

Govoreći o turizmu, predsednik je rekao da će se naredne godine raditi na razvoju Podunavlja, od Apatina do Kladova, da će se razvijati Ovčarsko-kablarska klisura, kao i naši planinski centri.

U oblasti kulture i informisanja, Vučić je rekao da je za sledeću godinu važna implementacija medijske strategije, završetak rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Subotici, a najavio je ulaganja u muzeje, a posebno je istakao premeštanje Muzeja istorije u zgradu železničke stanice. Naveo je i da će sledeće godine biti završeno podno grejanje u Hramu Svetog Save.

Istakao je da će država nastaviti da brine i o našim građanima na KiM, da niko ne može da zabrani Srbiji da pomaže svom narodu, niti da će Srbija odustati od pomoći našem narodu.

Srbija je, kako je naglasio, spremna da šalje lekove i vakcine i albanskom stanovništvu i istakao da će u i narednom periodu naša zemlja voditi politku mira u regionu i da će se truditi da sarađuje i sa Zagrebom, Sarajevom, Podgoricom i ostalima.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić primila je danas prvu vakcinu protiv koronavirusa kompanije „Fajzer“ na Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".

Brnabić, koja je prva evropska premijerka koja je primila vakcinu, istakla je da je danas možda prvi dan od 6. marta da imamo razlog za osmeh jer se obeležava početak kraja pandemije u Srbiji, ali i u Evropi i svetu.

Kao premijerka i neko ko vodi Krizni štab za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19, osećala sam obavezu da prva primim vakcinu kako bih pokazala da verujemo u nju, ali i u naše institucije – Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije i stručna lica koja su danonoćno radila na proveri vakcine, rekla je ona.

Predsednica Vlade je, ističući da joj je čast da uradi ovako nešto za zemlju i bude prva koja će otvoriti put za sve građane, prenela da je sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem postigla dogovor o tome da njih dvoje prime različite vakcine, te će on najverovatnije primiti sledeću koja bude stigla, najverovatnije kinesku.

Prema njenim rečima, u ovom trenutku imamo vakcinu konzorcijuma "Fajzer-Biontek", a u najskorije vreme se očekuju i one od kineskog "Sinofarma", kao i određene količine ruske "Sputnjik V".

Ona je izrazila uverenje da ćemo krajem prvog kvartala ili početkom drugog imati i vakcinu kompanije "Astra-Zeneka", a nakon toga i "Moderninu".

Kao što smo i obećali, građani će imati na raspolaganju sve vakcine koje imaju dozvole u svojim zemljama i odobrenja relevantnih međunarodnih agencija, a naravno proći će i sve naše agencije i institute, ukazala je premijerka.

Prema njenim rečima, pred početak vakcinacije zdravstvenih radnika vakcinu će primiti i ministar zdravlja Zlatibor Lončar jer se trudimo da budemo primer i pokažemo da smo sigurni u vakcine i institucije.

Brnabić je istakla da je Srbija, ne računajući Veliku Britaniju, prva zemlja u Evropi koja je dobila vakcinu "Fajzer–Biontek", a treća koja je počela masovnu imunizaciju i kampanju za davanje vakcine – posle Velike Britanije i Švajcarske.

Uradili smo veliku stvar i ni u jednom trenutku se nećemo zaustavljati dok se ne završi imunizacija stanovništva, poručila je predsednica Vlade.

Ona je precizirala da će naša zemlja u januaru dobiti još 16.000 doza vakcine konzorcijuma „Fajzer-Biontek“, kao i da ćemo zajedno sa drugim vakcinama imati u januaru ukupno milion doza, a tokom prvog kvartala ukupno približno dva miliona doza. Imamo dinamiku isporuka „Fajzerovih“ vakcina i kako varira njihova prozvodnja, tako varira i isporuka ne samo Srbiji, već i svim zemljama sveta.

Očekivali smo 10.000 doza od „Fajzer–Bionteka“ u decembru, a stiglo je 4.870 doza, objasnila je premijerka. Srbija je pokazala da može da se bori i da uspe u tome ako svi rade timski, poručila je Brnabić i ipak apelovala na sve da početak vakcinacije ne shvataju kao da je borba odmah i gotova, već da nastave da poštuju sve mere.

Da budemo sigurni i pomognemo zdravstvenim radnicima, pa ćemo 2021. godine polako skidati maske kada se stekne imunitet, a do tada ovo da gledamo ne kao pobedu, već kao početak kraja, zaključila je predsednica Vlade.

Nakon premijerke, vakcinu je primila i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i članica Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 Darija Kisić Tepavčević, kao i član Kriznog štaba Predrag Kon. Vakcinu su primili i epidemiolog i načelnica Odeljenja za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija VMA prof. dr Vesna Šuljagić, kao i akademik Predrag Peško, profesor univerziteta u Beogradu i Hajdelbergu i redovni član SANU.

Prve količine vakcine stigle su u Srbiju 22. decembra, a danas će ih primiti korisnici domova za stare u Beogradu i Novom Sadu.

Srbija je prva zemlja u regionu u koju je stigla vakcina „Fajzer-Biontek“.

Pored nabavke vakcine među prvim državama u svetu, čak pre zemalja EU, Srbija je jedna od retkih država koje su u rekordnom roku napravile i otvorile dve Kovid bolnice.

Bolnice kapaciteta 930 mesta u Batajnici, odnosno 500 mesta u Kruševcu, umnogome doprinose povećanju kapaciteta i jačanju zdravstvenog sistema u borbi protiv virusa korona i praktično, prema rečima predsednika Vučića, predstavljaju spomenik budućnosti i govore o delima koja je država preduzela za kratko vreme.

Takođe, podsećanja radi, u Srbiji su ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu bila velika, te je od 2016. godine obnovljeno 80 domova zdravlja i ambulanti, a u toku su radovi na šest velikih domova zdravlja.

Tako, više od 200 miliona evra uloženo je u obnovu, izgradnju i opremanje bolnica i više od 300 miliona u obnovu klinika i specijalizovanih bolnica, a na mnogima su radovi već završeni, poput Univerzitetske dečje klinike Tiršova, KBC Zemun, KBC „Dragiša Mišović“.

Apsolutni prioritet Vlade Srbije jeste uspešan završetak započetih projekata zdravstvene infrastrukture, ali se ogromna pažnja posvećuje i zdravstvenim radnicima, kojima su do 2020. godine povećane plate i to za 56,8% lekarima specijalistima, 66,9% medicinskim sestrama, a značajna sredstva ulažu se i u edukaciju zdravstvenih kadrova, kao i u opremu i uslove u kojima rade.

Poput drugih zemalja, i Srbija se ove godine suočila sa velikim izazovima, pre svega zdravstvenim, a svi činioci u državi bili su fokusirani na sprečavanje širenja virusa i očuvanja života i zdravlja građana.

Sa tim izazovima, Srbija se bolje suočila, nego mnoge bogatije i razvijenije države Evrope i sveta.

Beograd, 24. decembar 2020. godine

Ministarstvo spoljnih poslova demantuje navode pojedinih domaćih medija o tome da će državljani Srbije na privremenom radu u inostranstvu biti dužni da plaćaju porez na prihode ostvarene kod inostranih poslodavaca, ne samo u zemlji privremenog boravka, već i u Srbiji.

Smatramo da katastrofično intonirani tekstovi, zasnovani na nedovoljno istraženim činjenicama, o jednoj temi koja se najdirektnije tiče velikog broja državljana Republike Srbije u inostranstvu, bezrazložno stvaraju zabrinutost kod dela naših državljana, što se može zaključiti i po povećanom broju njihovih upita upućenih diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Apelujemo na rezidente Srbije koji se privremeno nalaze u inostranstvu da se ne obaziru na netačne senzacionalistički intonirane tekstove na ovu temu, jer se, kada je reč o procedurama oporezivanja te kategorije naših državljana, ništa suštinski neće promeniti u odnosu na dosadašnju praksu.

U nadi da se iza neodgovornih i netačnih medijskih napisa o ovoj temi ne krije zla namera, već nerazumevanje, naglašavamo da Srbija čini i da će nastaviti da čini sve kako bi na svaki način pomogla svojoj dijaspori.

Beograd, 23. decembar 2020.

Vlada Republike Srbije je saopštila da je, na danas održanom Savetu za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU, pozdravljen ukupan napredak postignut u dosadašnjim pristupnim pregovorima Srbije, prihvatanje unapređene metodologije proširenja koja bi trebalo da ubrza proces ulaska Srbije u EU i ponovljena podrška EU putu Srbije ka članstvu.

Tom prilikom su razmenjena mišljenja o aktuelnoj političkoj i društveno-ekonomskoj situaciji u Srbiji, a pre svega o daljoj dinamici pregovora o pristupanju EU, saradnji u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i o regionalnoj saradnji na Zapadnom Balkanu.

U skladu sa tim, pozdravljena je činjenica da je nova vlada postavila kao prioritet integraciju u EU, očuvanje javnog zdravlja i ekonomskog rasta, kao i normalizaciju odnosa sa Prištinom.

Na sastanku Saveta za stabilizaciju i pridruživanje, koji se zbog pandemije održao video-putem, delegaciju Srbije predvodile su predsednica Vlade Ana Brnabić i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Na čelu delegacije EU bili su šef diplomatije Žosep Borelj i komesar za proširenje Oliver Varheji.

Borelj je ovom prilikom posebno iskazao zahvalnost na učešću premijerki Brnabić, što nije uobičajeni format, ali što nedvosmisleno pokazuje koliko Vlada pridaje značaj Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i evropskom putu Srbije.

Sastanak je iskorišćen kako bi se razmotrili trenutni odnosi Srbije i Evropske unije, pre svega proces pristupanja Srbije EU, a razgovaralo se i o političkim i ekonomskim kriterijumima, usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kao i o realizaciji pretpristupne pomoći EU.

Sastanak je pružio pravovremenu priliku za pregled napretka Srbije u pristupnim pregovorima i razmatranje prioriteta za dalji rad u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i evropskim integracijama.

Predstavnici EU su ponovili posvećenost EU evropskoj budućnosti Srbije i založili se za proaktivnu i stratešku komunikaciju Srbije i EU.

Tokom sastanka bilo je i reči o načinu na koji se Srbija suočava sa posledicama pandemije COVID-19, kako u pogledu rešavanja zdravstvene krize, tako i u prevazilaženju posledica po privredu i ekonomiju uopšte i na sprovođenje reformi.

Učesnici su se saglasili da su dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja ključni elementi procesa proširenja, i u skladu sa tim pozdravili nastavak dijaloga Beograda i Prištine i doslednu posvećenost Srbije tom procesu.

Predstavnici EU su pozdravili značajan doprinos Srbije vojnim misijama i operacijama, kao i učešće Srbije u borbenim grupama EU, naglasivši značaj daljeg produbljivanja saradnje po pitanjima spoljne politike.

Učesnici su takođe podržali Zajedničko regionalno tržište, koje su lideri Zapadnog Balkana pokrenuli 10. novembra na samitu u Sofiji i podsetili na to da Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija usvojila 6. oktobra 2020, daje sveobuhvatan okvir za podršku ekonomskoj konvergenciji Srbije i regiona EU.

Beograd, 17. decembar 2020.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas putem video veze sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem i ambasadorima zemalja članica EU.

Tom prilikom, šef srpske diplomatije istakao je da punopravno članstvo u EU ostaje jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta Vlade Srbije, kao i da je proces integracije u EU strateški cilj, koji se istovremeno želi iskoristiti za poboljšanje kvaliteta društva.

Selaković je ukazao da je Srbija spremna na ubrzanje dinamike pristupnog procesa i da je prvenstveno iz tog razloga prihvatila i novu metodologiju, te se nada da će u narednom periodu dobiti i jasnije smernice o tome kako će se ona primeniti u pregovaračkom procesu.

Prema njegovim rečima, Srbija je ostvarila brojne značajne korake u reformskom procesu, što Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku ne reflektuje u potpunosti.

Ministar je podsetio da je naša zemlja od 2014. otvorila 18 od 35 pregovaračkih poglavlja sa EU i privremeno zatvorila dva poglavlja, i da je u ovom trenutku spremna za otvaranje pet novih pregovaračkih poglavlja.

Govoreći o razgovorima Beograda i Prištine, Selaković je napomenuo da je jedini pravi put za postizanje održivog dogovora dijalog i kompromis.

Kako je objasnio, neophodno je da teme razgovora budu pitanja koja Priština već godinama ignoriše, a na koja se Briselskim sporazumom obavezala, kao što je uspostavljanje Zajednice srpskih opština.

Sem toga, kako je dodao, Srbija je veoma posvećena regionalnoj saradnji, i imajući u vidu da je važna zemlja regiona, koja želi da doprinese opštoj stabilnosti, naša strana je, između ostalog, svojim potezima značajno doprinela snižavanju tenzija sa Crnom Gorom.

Selaković je rekao i da je Srbija veoma zahvalna EU i državama članicama na finansijskoj pomoći, posebno u uslovima pandemije virusa korona.

Beograd,

16. decembar 2020. godine

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović održala je danas video sastanak sa državnim ministrom za evropske poslove u Ministarstvu inostranih poslova Nemačke Mihaelom Rotom, sa kojim je razgovarala o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji u dve zemlje i EU, kao i procesu evrointegracija Srbije.

Joksimović i Rot su razgovarali o pitanjima koja se tiču unutrašnjih prilika EU, posebno novom sedmogodišnjem budžetu, o mestu i budućnosti politike proširenja i Zapadnog Balkana, posebno o svim aspektima pristupnog procesa Srbije i izazovima i očekivanjima od nove metodologije, koja bi trebalo da donese brži, snažnije politički vođen i usmeravan i nadgledan proces pregovora.

Joksimović je posebno informisala Rota o tome da je Vlada Srbije pripremila konkretan implementacioni plan za prvi pregovarački klaster vladavine prava, koji obuhvata pet već otvorenih poglavlja iz oblasti vladavine prava, a čija je realizacija već otpočela.

„Ozbiljan implementacioni plan podrazumeva ponovo poslatu inicijativu Skupštini za usvajanje ustavnih amandmana, usvajanje Akcionog plana za primenu medijske strategije, kao i Radnu grupu za praćenje primene Akcionog plana, i Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara", rekla je Joksimović, a saopštilo Ministarstvo za evropske integracije

Takođe, naglasila je da su tzv. Greko preporuke za borbu protiv korupcije na transparentan način objavljene i da će se nastaviti postupanje u skladu sa njima. Dodatno je predstavila i sve druge značajne segmente reformske politike Srbije u svih šest klastera poglavlja, od Zelene agende, digitalizacije, ekonomsko investicionog plana za ZB, stabilnih i dobrih makroekonomskih pokazatelja, čime je Srbija nesporno i tokom ove godine pokazala da duboko i suštinski učestvuje u najvažnijim politikama EU, i da je zemlja koja je kredibilno evropska zemlja.

Joksimović je naglasila da Srbija razume da će EK i zemljama trebati još neko vreme da uobliče primenu nove metodologije na pregovarački proces Srbije, i da je otuda važno da imamo stalan otvoren dijalog kako bismo usmeravali proces u skladu sa novom metodologijom.

Ona je izrazila žaljenje što ove godine nisu usvojeni zaključci o proširenju, i da samim tim nije održana politička međuvladina konferencija sa Srbijom tokom nemačkog predsedavanja.

Izrazila je uverenje da će na predstojećem Savetu za stabilizaciju i pridruživanje biti prilike da se o svim političkim i ekonomskim aspektima našeg procesa prodiskutuje na najvišem nivou.

Rot se zahvalio ministarki Joksimović na iznetim informacijama i pitanjima, i proaktivnom pristupu Srbije u pogledu reformi i aktivnog prihvatanja nove metodologije.

On je podvukao da Nemačka podržava Srbiju i politiku proširenja, i posebno pozdravio sve značajne već preduzete korake nove Vlade Srbije posebno u oblasti klastera 1 - vladavine prava, za koje je istakao da su veoma važan pozitivan signal na evropskom putu Srbije.

Složio se sa ministarkom Joksimović oko neophodnosti da se što pre uobliči način primene nove metodologije na zemlje koje su već u pristupnom procesu, gde klasteri evropskih politika i učešće Srbije u njima postaju instrument merenja napretka u pristupnom procesu.

Preneo je da će Nemačka biti zagovornik održavanja političke međuvladine konferencije sa Srbijom već tokom prve polovine iduće godine.

Posebno je bilo reči o Ekonomskom i investicionom planu za Zapadni Balkan, o kojem su se sagovornici saglasili da predstavlja još jednu potvrdu da Evropska unija pridaje strateški značaj stabilnom i održivom razvoju regiona, posebno u teškim okolnostima borbe sa posledicama pandemije Kovid-19.

Joksimović je ministru Rotu zahvalila na dugoročnoj i konkretnoj pomoći Nemačke evropskim integracijama Srbije - kako na političkom nivou, tako i putem razvojne pomoći za finansiranje reformskih projekata, kao i strateškim uspešnim investicijama koje su donele značajan broj radnih mesta.

Takođe, sagovornici su se saglasili da je od velike važnosti činjenica da je Srbija pristupom Kovaks mehanizmu obezbedila da ima pristup vakcinama koje bude nabavila EU u gotovo isto vreme kada i ostale EU zemlje.

Izvor: Tanjug

Udruženje novinara Srbije (UNS) uz podršku Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, organizovaće 29.12.2020.g. Desetu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu.

Zbog pandemije Кovid 19, Кonferencija će biti održana preko ZOOM aplikacije.

Tema Кonferencije će biti:

„Rad medija, organizacija, udruženja Srba iz regiona i dijaspore tokom pandemije izazvane virusom Кovid 19 - da li je i na koji način pandemija uticala na kvalitet rada i ekonomsku održivost medijske delatnosti Srba u dijaspori i regionu?“

Tokom Кonferencije će biti predstavljen sajt UNS-a www.umrezavanje.rs, pokrenut povodom desete jubilarne konferencije, sa idejom da predstavlja platformu za umrežavanje medija i organizacija Srba iz regiona i dijaspore sa matičnom državom.

Zainteresovani predstavnici medija, udruženja i organizacija mogu poslati prijave za učešće do 17.12.2020. g. na elektronsku adresu ana.petronijevic@uns.rs

Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije izražava još jednom privrženost tekovinama i vrednostima Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja je usvojena na današnji dan 1948. godine.

Načela iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima predstavljala su temelj za izgradnju međunarodnog prava u ovoj oblasti, kao i međunarodnog sistema promocije i zaštite ljudskih prava, kao jedinstvene civilizacijske tekovine savremenog doba. Naša obaveza danas jeste očuvanje i jačanje međunarodnog sistema za poštovanje ljudskih prava, razvoj standarda ljudskih prava, kontrola nad ispunjavanjem preuzetih obaveza, kao i nastavak saradnje sa međunarodnim i regionalnim institucijama na zaštiti ljudskih prava.

Srbija je u punoj meri posvećena univerzalnim vrednostima ljudskih prava i sprovođenju u praksi međunarodnih pravnih instrumenata o ljudskim pravima. Naša kontinuirana saradnja sa instrumentima Saveta za ljudska prava u okviru Ujedinjenih nacija, kao i sa Savetom Evrope i mehanizmima ljudske dimenzije OEBS-a, predstavlja važan deo aktivnosti svih državnih organa i ilustruje našu doslednu opredeljenost za ispunjavanje međunarodnih standarda ljudskih prava.

Međunarodni dan ljudskih prava je povod da se još jednom ukaže na obespravljenost srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i ponovi poziv međunarodnoj zajednici da omogući poštovanje garantovanih međunarodnih normi ljudskih prava i doprinese stvaranju uslova za povratak interno raseljenih lica, kao i vraćanje njihove uzurpirane imovine.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Palati Srbija sa ambasadorima zemalja članica Evropske unije akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije Evropske unije Semom Fabricijem, sa kojima je razgovarao o temama poput dinamike pristupnih pregovora između Srbije i EU, stabilnosti u regionu, regionalnim projektima, kao i o Evropskom investicionom planu koji je Evropska komisija predstavila zajedno sa Paketom o proširenju.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija u tom smislu iskreno posvećena daljim i dubljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolje prakse.

„Srbija će nastaviti da se predano zalaže za mir i stabilnost u regionu kroz unapređenje bilateralnih odnosa sa susedima, kao i kroz jačanje regionalne saradnje uz poštovanje svih zaključenih sporazuma“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je evropska budućnost Zapadnog Balkana od izuzetnog značaja, kako za stabilnost celog regiona, tako i za bezbednost i dalji prosperitet EU.

Ambasadori su istakli da su deklaracije o zajedničkom regionalnom tržištu i zelenoj agendi Zapadnog Balkana, koje su potpisale Srbija i svi lideri regiona, toplo pozdravljene u Briselu i u zemljama EU, te da dobra i čvrsta povezanost i integracija regiona umnogome olakšava saradnju same Unije sa Zapadnim Balkanom u svim oblastima od zajedničkog interesa.

„Čak 70 odsto stranih investicija dolazi iz zemalja čiji predstavnici danas sede ovde“, rekao je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici i dodao da Srbija može da bude sigurna da će EU nastaviti da pomaže, podržava i ulaže u srpsku ekonomiju. „Iako je Kovid-19 izložio sve ekonomije velikom opterećenju, srpska ekonomija odoleva i dokazala je svoju otpornost. Sa Ekonomsko-investicionim planom za Zapadni Balkan, EU će ostati najsnažniji partner Srbije za privredni oporavak, koji će podržati infrastrukturu, i zelenu i digitalnu tranziciju. Raduju nas najavljene reforme u oblasti vladavine prava, uključujući reforme pravosuđa i slobode medija. Upravo to predstavlja osnovu za ubrzanje procesa pridruživanja i mi ohrabrujemo novu Vladu da nastavi sa radom i realizacijom u ovom pravcu", istakao je Fabrici.

Predsednik Vučić je naglasio da Srbija visoko ceni to što je, uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočava, EU uspela da održi pitanje proširenja na svojoj agendi, pogotovo kroz nedavno usvajanje nove, izmenjene metodologije pregovaračkog procesa.

„U tom smislu, očekujemo od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbije prati i vrednuje naše reformske napore“, rekao je predsednik Vučić istakavši da je Srbija spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata.

Predsednik Vučić je posebno naglasio da Srbija pozdravlja Ekonomski i investicioni plan koji je EK predstavila zajedno sa Paketom o proširenju i izrazio spremnost naše zemlje da sa partnerima u regionu nastavi da radi na primeni ovog Plana kako bi se unapredio ekonomski potencijal regiona i postigla bolja infrastrukturna povezanost, što bi dovelo do približavanja jedinstvenom evropskom tržištu.

„U tom kontekstu, nadamo se i skorom usvajanju Višegodišnjeg finansijskog okvira 2021-2027. godine, jer to znači i mogućnost korišćenja finansijskih sredstava namenjenih sprovođenju reformi, kako u Srbiji, tako i u regionu“, rekao je predsednik Vučić i još jednom istakao da Srbija ostaje na evropskom putu iskreno verujući u saradnju sa evropskim partnerima.

„2020. je bila izuzetno teška godina za sve, posebno zbog posledica Kovida 19. Kada pogledam posvećenost nove Vlade da sprovodi reforme, Ekonomsko-investicioni plan EU, novu metodologiju i povećanu saradnju u borbi protiv Kovida 19, vidim 2021. godinu sa mnogo povoljnijim izgledima za napredak u proširenju“, zaključio je Fabrici.

Predsednik Vučić je, takođe, naglasio da je Srbija spremna da intenzivno radi sa zemljama članicama EU na iznalaženju adekvatnih odgovora za nove izazove, kao što je pandemija Kovid 19.

Beograd,

08. decembar 2020. godine

Vlada Republike Grčke obavestila je da će, u cilju sprečavanja širenja zarazne bolesti Covid19, od 6. jula u 06:00 biti zabranjen ulazak na teritoriju Grčke gradjanima Republike Srbije. Ova odluka biće na snazi do daljeg. Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić apeluje na građane Republike Srbije da ne kreću put Grčke da bi se izbeglo stvaranje nepotrebnih guzvi, budući da im ulaz u Grčku neće biti omogućen.

Vlada Republike Grčke objavila je protokole za ulazak na teritoriju Republike Grčke koji će se primenjivati od 1. jula, među kojima je OBAVEZAN OBRAZAC PRIJAVE (Passenger Location Form) koji će morati biti popunjen 48 časova pre ulaska u Grčku.

Ovi protokoli i prijava odnose se, bez izuzetka, na sve putnike koji u Grčku dolaze kopnenim, morskim ili vazdušnim putem.

Protokoli i obrazac prijave (Passenger Location Form) mogu se pronaći na sajtu www.travel.gov.gr

Najnovijom zajedničkom odlukom ministara za zaštitu građanina, zdravstva i unutrašnjih poslova, koja je objavljena u Službenom glasniku Republike Grčke broj 2378 od 16. juna 2020. godine (možete pogledati ovde) državljani Srbije mogu ući u Grčku na „bilo koji način ili bilo kojim sredstvom“, tj. preko trenutno otvorenih graničnih prelaza. To praktično znači da se u periodu do 1. jula u Grčku može ući drumskim putem preko graničnih prelaza sa Bugarskom, s obzirom da su sve druge kopnene granice zatvorene, kao i preko aerodroma u Atini i Solunu.

Od 1. jula, kako je najavljeno, biće otvoreni i granični prelazi sa Severnom Makedonijom i Albanijom, kao i na ostalim međunarodnim aerodromima u Grčkoj. S obzirom da se situacija svakodnevno menja i usklađuje sa situacijom sa virusom COVID-19, savetujemo sve naše građane da se, pre polaska na put, raspitaju o aktuelnom režimu ulaska u Grčku.

Nijedan organ države ne stoji iza sajta www.hocudaglasam.com na kom se navodi da građani Republike Srbije koji žive u inostranstvu mogu da ostave svoje lične podatke, kao i kopije ličnih dokumenata, kako bi mogli da se prijave za glasanje za predstojeće izbore.

Posebno je važno upozoriti javnost i sve građane da budu oprezni, jer je zvanična procedura za prijavu građana za glasanje po mestu boravišta u inostranstvu propisana Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku i Uputstvom za sprovođenje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

Ta procedura podrazumeva podnošenje ličnog zahteva preko diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije koji te zahteve propisanim procedurama prosleđuju opštinskim odnosno gradskim upravama prema mestu prebivališta podnosioca zahteva, nakon čega navedene uprave donose rešenje o upisu podatka u birački spisak da će birač na predstojećim izborima da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu.

Građani moraju biti oprezni kome ostavljaju svoje podatke budući da postoji mogućnost zloupotrebe istih.

Građani Republike Srbije, koji su se turistički ili drugim poslom zatekli na teritoriji Grčke u trenutku izbijanja pandemije virusa COVID19, a kojima ističe boravak od 90 dana u okviru 180 dana, mogu da produže boravak. Da bi to učinili potrebno je:
 
1. Da nije prekoračen limit od 89 dana u okviru 180 dana;
2. Fotokopija pasoša, strane sa ličnim podacima i strane na kojoj se vidi ulazni pečat
3. Putno osiguranje važeće u Grčkoj za period za kojiko se produžuje boravak (osiguranje je moguće produžiti online ukoliko nije još isteklo)
4. Dve fotografije
5. Izjava overena u KEP-u od strane domaćina gde stanujete, da ste gost kod njega, ugovor o stanu ukoliko iznajmljujete stan, potvrda iz hotela ukoliko ste u hotelskom smeštaju
6. Fotokopija avionske ili autobuske karte kao dokaz da niste mogli da se vratite u Srbiju, odnosno da se vidi da je prevoz otkazan (potvrda iz aviokompanije ili turističke agencije)
7. Taksa u vrednosti 30€ za produženje vize, u policijskoj stanici gde se zahteva produženje se dobije i broj za uplatu
8. Da se poseduje na bankovnom računu novac u količini koja zavisi od toga koliko dana se produžava viza, i to 50€ za svaki dan ostanka (primer: produžavate vizu za 50 dana, 50x50€= 2500€).Potrebno je priložiti izvod iz banke kao dokaz da posedujete dovoljnu količinu novca, a ukoliko se radi o stranoj banci, potrebno je priložiti isečak iz bankomata (ATM) kao dokaz da se novac može podići u Grčkoj

Potrebno je da se obratite policijskoj stanici za strance (Τμήμα Αλλοδαπών) nadležnoj za mesto boravka. Pre odlaska u policijsku stanicu potrebno je telefonski zakazati dolazak, nekoliko dana pre isteka boravka. Neophodno je lično prisustvo i sva dokumentacija mora biti u dva primerka.

Srpski državljani kojima je potrebna pomoć za povratak u Srbiju, mogu se javiti Ambasadi u Atini ili Generalnom konzulatu u Solunu. Istovremeno je potrebno i da se evidentiraju na sajtu Vlade Republike Srbije: www.tackapovratka.rs i popune upitnik u rubrici "Evidentiranje državljana Republike Srbije kojima je potrebna pomoć u vezi sa prevozom u Srbiju".

Hoteli koji će raditi u Solunu od danas, 23.03.20, do kraja aprila za sada su sledeći:

19. marta u 24:00 časa stupa na snagu odluka Ministra zdravlja R.Bugarske, kojom se, do 17. aprila 2020. godine, privremeno zabranjuje ulazak u R. Bugarsku svim državljanima trećih zemalja, na svim graničnim prelazima, za sva prevozna sredstva, uključujući vazduhoplovna, pomorska, železnička i drumska.

U skladu sa članom 5. Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja, koju je danas donela Vlada R.Srbije, prekidaju se sve izborne radnje u sprovođenju izbora za narodne poslanike, raspisanim za 26.april 2020.godine.

Republička izborna komisija, kao organ koji sprovodi postupak izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, donela je odluku o prekidu izbornih radnji, za vreme dok traje vanredno stanje, s tim da će se izborni proces, uključujući i rokove za vršenje izbornih radnji, nastaviti u skladu sa odlukom o prestanku vanrednog stanja.

Povodom predstojećih parlamentarnih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 17. decembar 2023.godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave koje se može pronaći ovde.

Birači – državljani Republike Srbije – koji imaju boravište u inostranstvu i koji su upisani u Jedinstveni birački spisak, mogu podneti zahtev posredstvom Generalnog konzulata Republike Srbije u Solunu, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska, odnosno, najkasnije do ponoći 25. novembra 2023. godine (po lokalnom vremenu u R. Srbiji), da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim vanrednim izborima za narodne poslanike Narodne skupštine glasati u inostranstvu.

Državljani Republike Srbije mogu na osnovu JMBG i broja pasoša ili lične karte elektronskim putem proveriti da li su upisani u Jedinstveni birački spisak preko zvanične internet stranice Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/. Pored toga, uvid u podatke koji se vode o biraču može se izvršiti i preko Portala eUprava (usluga eZahtev za upis/izmenu podataka u Jedinstvenom biračkom spisku). Potrebno je da je građanin registrovani korisnik Portala eUprava. Prijava na Portal eUprava moguća je putem mobilne aplikacije ConsentID ili kvalifikovanim elektronski sertifikatom. Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.

Ukoliko je lice upisano u Jedinstveni birački spisak, potrebno je da podnese Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu popunjavanjem obrasca koji možete preuzeti ovde. U obrascu treba naglasiti na kom biračkom mestu lice želi da ostvari svoje pravo.

Lice koje je državljanin Republike Srbije i ima prebivalište u Republici Srbiji, a nije upisano u Jedinstveni birački spisak, istovremeno sa gore pomenutim zahtevom podnosi i Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, a obrazac možete preuzeti ovde.

Uz čitko popunjen i potpisan zahtev, potrebno je da Generalnom konzulatu R. Srbije u Solunu (lično, redovnom poštom ili na e-mail: srbcons@otenet.gr i srb.cons.thessaloniki@mfa.rs) dostavite i kopiju nekog od važećih identifikacionih dokumenta Republike Srbije (pasoš ili lična karta –ukoliko je lična karta sa čipom potrebno je dostaviti i elektronski čitač lične karte).

U slučaju potrebe za dodatnim pojašnjenjima po pitanju ostvarenja vašeg biračkog prava tokom predstojećih parlamentarnih izbora u R. Srbiji, možete kontaktirati Generalni konzulat R. Srbije u Solunu na telefon.

Osnovni preduslov za otvaranje biračkom mesta u Generalnom konzulatu R. Srbije u Solunu je da u propisanom postupku bude prijavljeno najmanje 100 zainteresovanih birača koji žele da ostvare svoje biračko pravo na tom biračkom mestu.

U Srbiji i svetu se obeležava Dan primirja, u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat.

Primirje u Prvom svetskom ratu je potpisano na današnji dan 1918. godine u šumi kod francuskog grada Kompjenja, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, i bilo je na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju, 28. juna 1919. godine.

U organizaciji Svetogorskog centra i Zadužbine manastira Hilandar koja donosi savremene umetničke predstave Svetog Save, sinoć je otvorena izložba povodom obeležavanja osamstogodišnjice rukopoloženja Svetog Save, Svetogorca i Hilandarca, za prvog Arhiepiskopa srpskog (1219 – 2019), kao deo programa proslave jubileja koja će se odvijati u Solunu i Beogradu.

Izložbu je otovrio gradonačelnik Soluna Konstantinos Zervas, u galeriji Svetogorskog centra, na svečanosti je prisustvovao zvanični predstavnik Patrijarha srpskog Njegovo Preosveštenstvo Episkop niški G. Arsenije, Patrijarha carigradskog- Visokoprepodobni arhimandrit Metodije, iguman Manastira Hilandara i Sveštene opštine Svete Gore – jeromonah Georgije Vatopedski.

Izložba se sastoji od radova sledećih radionica i umetnika: Ikonografska radionica Kelije Svetog Nikolaja – Burazeri, Radionica Manastira Makrinos, Radionica Kelije Svetog Grigorija Palame, jeromonah Anastasije, Kelije Svetog Jovana Preteče – „Dionisije iz Furne“ Manastira Kutlumuša, Jorgos Kordis, Konstaninos Vafijadis, Janis Masteropulos, Jeremija, Miomir Bucalo, Aleksandar Deroko (†), Lj. Đurđević, Zoran Graovac, Snežana Jovčić-Olđa, Goran Jović, Miroslav Lazović, Todor Mitrović, Jovanović Pale, Branislav Petrić, Vanja Sapundžieva, Nikola Šarić, Svetislav Stankov

Kustos izložbe je Anastasios Duros, direktor Svetogorskog centra.

Izložba će trajati od 5. novembra. do 14. decembra 2019. u Solunu, a nastavak izložbe je planiran januara 2020. u Beogradu.

Obaveštavamo da su 19.juna 2019.godine donete Odluke o finansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu. Odluke možete preuzeti na sledećim linkovima:

- Odluka dijaspora

- Odluka region

U toku je upis đaka u prvi razred Dopunske škole ''Sveti Sava''u Solunu, Kateriniju i Leptokariji. Upisuju se budući prvaci koji imaju srpsko poreklo i kreću u prvi razred u redovnoj školi.

Na upis je potrebno poneti bilo koji detetov srpski dokument, ukoliko postoji, ukoliko ne, onda grčki pasoš.

Termini kada se vrši upis su:

- Subota, 15.06. 10:00-16:00, Centar za permanentno obrazovanje, Egnatia 132

- Subota, 22.06. 11:00-12:30 GK Solun, Komninon 4

- Nedelja, 16.06. 12:30-16:00 14.OŠ Katerini

- Nedelja, 16.06. 17:30-19:00 1. OŠ Leptokarija

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete u navedenim terminima, javite se putem elektronske pošte na adresu: dzoganovicana@gmail.com

Stanje na Halkidikiju, nakon jučerašnje elementarne nepogode koja je pogodila taj deo Grčke, od jutros se normalizuje (kao rezultat poboljšanja vremenskih prilika i napora grčkih vlasti).

U pogledu otklanjanja posledica, najvažnije pitanje je otklanjanje i naknada štete na vozilima.

U vezi sa tim, obaveštavamo sve naše državljane čija su vozila oštećena u jučerašnjim poplavama na Halkidikiju da su grčke vlasti odredile policijsku stanicu u mestu Agios Nikolaos kao nadležnu za izdavanje odgovarajućih potvrda o šteti na vozilima. Takođe, potrebno je napraviti fotografije vozila sa oštećenjima. Ovo su nužne pretpostavke za dalji postupak naplate štete na vozilima. Svakako, taj postupak će zavisiti i od vrste osiguranja, u vezi sa čim je neophodno kontaktirati osiguravajuću kuću u Srbiji.

U slučaju isticanja dodatnih zahteva, zainteresovani se mogu obratiti Generalnom konzulatu, u cilju dobijanja dodatnih informacija.

Policijska stanica Agios Nikolaos, Chalkidiki, Sithonia

Adresa: Agios Nikolaos, P.K. 630 78, Chalkidiki

Τ.Κ. 630 78, Άγιος Νικόλαος

T. 23750 32414,

Fax: 23750 31787

T. 23750 32410,

Fax: 23750 31708

T. 23750 32411

T. 23750 32412

Saobraćajna policija Poligiros

Adresa: Har. Trikoupi 41, P.K. 631 00 Poligiros

Χαρ. Τρικούπη 41, T.K 631 00, Πολύγυρος

T. 23710 21623

T. 23710 21662, 23710 21660 23710 21661

Turistička policija Poligiros, ΠΟΛΥΓΥΡΟΥ

Χαρ. Τρικούπη 41, T.K 631 00, Πολύγυρος

T. 23710 21624,

Fax: 23710 22820

T. 23710 21646, 23710 21647, 23710 21649

Povodom današnjih događaja izazvanim poplavom nastalom usled obilnih padavina koja je zadesila područje Halkidikija (Sitonija), GK RS, S. Pavić otišao je u mesto Toroni koje je najviše pogođeno i odakle su se, u jutaranjim časovima, javili naši građani koji su tu na letovanju.

Tom prilikom se uverio u ozbiljnost situacije, ali i u činjenicu da padavine polako prestaju. Međutim i dalje pojedini delovi mesta nisu pristupačni. U kontaktu sa lokalnim vlastima dobijena je informacija da se voda polako povlači i da se potpuni prestanak padavina očekuje u toku noći kada bi trebalo da se prilike normalizuju.

Takođe, važna informacija, dobijena od lokalnih vlasti, za sve koji su pretrpeli štetu na vozilima, jeste da će im sutra izdati potvrdu o vanrednoj situaciji koja će koristiti licima kod naplate štete kod osiguravajućih kuća.

Radi eventualnih daljih informacija o nastaloj situaciji, svi zainteresovani, narednih 24 sata, mogu da se obrate na telefon Generalnog konzulata RS u Solunu +30 2310 244 265.

U gradovima Seres i Kavala od 12. do 15.05. o.g. održana je Manifestacija VI Džipijada, u organizaciji Kluba „4x4 Justinijana Prima“ iz Lebana.

Manifestacija je odžana uz podršku PKS-RPK Leskovac, Motela „Predejane“ , Turističke organizacije Lebane i grada Leskovca. Manifestacija nije bila takmičarskog već promotivnog karaktera što je u potpunosti ispunila. Maršutom dugom oko 1.355 km prodefilovalo je oko 40 učesnika sa 14 vozila.

Manifestacija je otpočela susretom učesnika sa lokalnim vlastima , predstavnicima Regionalne privredne komore, i Turističke organizacije regiona Kavale. Tom prilikom učesnici su obišli Rupel, utvrđenju iz Drugog Svetskog rata u kom su se Grci borili sa Nemcima, na granici sa Bugarskom. U Seresu su posetili Privrednu komoru Seresa, obišli crkvu Sv. Jovana gde je car Dušan proglašen za Cara, a bio je upriličen i prijem kod Vladike Seresa, i Nigrite.

U daljem toku manifestacije učesnici su obišli Manastir sv. Jovana Preteče čiji je najveći zadužbinar bio upravo car Dušan. U nastavku maršute obišli su Dafni gde se nalazi kula u kojoj je svojevremeno živela Mara Branković. U okviru manifestacije, narednog dana, učesnici su se uputili ka Amfipoliju, arheološkom nalazištu gde je osim obilaska nalazišta upriličen i susret sa čelnicima Opštine i turističke organizacije. Završnica manifestacije bila je u znaku Hilandara. U Uranopolisu su prišli do karaule na granici sa Svetom Gorom, te poslednjeg dana manifestacije obišli Metoh manastira Hilandar gde su se učesnici upoznali sa istorijatom manastira i metoha i uručili prigodne poklone. Manifestaciji je prisustvovao GK g. Siniša Pavić.

Manifestacija je u potpunosti ostvarila svoj osnovni cilj koji je bio promocija bilateralne ekonomske saradnje što se vidi , pre svega, u kontaktu sa lokalnim vlastima, medijima ali i stanovništvom, kojem su u svakom od posećenih gradova pažnju privukle zastave Srbije i Grčke koje su viorile na automobilima.

Generalni konzul položio vence na spomen obeležjima iz Drugog svetskog rata koji se nalaze u sklopu Srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku

Na spomen obeležju iz Drugog svetskog rata koji se nalazi u sklopu Srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku, 09. ovog meseca organizovano je obeležavanje Dana pobede nad fašizmom u Drugom svestskom ratu. Ceremonija je organizovana u saradnji sa grčkim vlastima i predstavnicima konzularnog kora, i predstavljala je deo ukupnih aktivnosti na obeležavanju Dana pobede nad fašizmom u II sv. ratu.

Generalni konzul S. Pavić i konzul Dragana Glišić, najpre su, prisustvovali centralnoj manifestaciji u organizaciji grčkih vlasti, ceremoniji polaganja venaca u okviru sedišta III Korpusa grčke vojske.

U nastavku, obavljena je ceremonija polaganja venaca na spomen obeležju iz Drugog svetskog rata u sklopu Srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku.

Ceremoniji su sa grčke strane prisustvovali i položili lovorove vence predstavnici Vlade , Kirijaki Tektonidu, zam. Gen.sek. MIP RG za međunarodne ekonomske odnose, predstavnici vojske General-major - izaslanik komandanta III Korpusa, Periferije Centralne Makedonije, zamenica guvernera, gđa V. Patulidu, grada Soluna, predstavnik opštine Ambelokipi – Menemeni Lazaros Kirizoglu kao i generalni konzul RF u Solunu, A. Šerbačov (koji je, sa svoje strane, takođe položio venac), kao i jedan broj naših i ruskih građana koji žive i borave u regionu severne Grčke.

U skladu sa dugogodišnjom praksom, u ceremoniji polaganja venca je, sa generalnim konzulom, učestvovao i čuvar Srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku, g. Đorđe Mihajlović , što je, ovaj čin, tradicionalno, učinilo dodatno zanimljivim prisutnima.

Ceremonija je okončana intoniranjem himni Srbije i Grčke od strane orkestra Vojske RG.

Završna ceremonija obeležavanja Dana pobede nad fašizmom u II sv. ratu organizovana je i pred spomenikom ruskim palim borcima, koji se, takođe, nalazi u sklopu Srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku, u neposrednoj blizini, kojoj je GK S. Pavić, takođe, prisustvovao i položio venac.

U sportskoj hali opštine Termi (Solun), 22.04. o.g. održan je Međunarodni festival „International Mini Basket Festival".

Učesnike su pozdravili predstavnici Opštine, konzul RS u Solunu D. Glišić.

U glavnom programu učestvala su deca iz više (ukupno 7) osnovnih škola iz Srbije, deca iz škola u BJRM i cele Grčke. Pre otvaranja manifestacije, deca iz grčkih klubova su održali i kraći kulturno-umetnički program u čast učesnika.

Predstavnici opštine i konzul D. Glišić su u svojim pozdravnim rečima izrazili izuzetno poštovanje za trud, ali i ukupnu angažovanost organizatora, ali i pokazano interesovanje na strani učesnika, ističući značaj ovakvih manifestacija za upoznavanje pripadnika mlade generacije.

Pobednički pehar (prelazni) koji se tradicionalno predaje najuspešnijim učesnicima (ne samo rezultatski, već na osnovu ukupno pokazanog sportskog duha i fer-pleja) ove godine pripao je našem klubu “Mladost“ iz Zemuna.

Internacionalni Mini Basket je uspešno okončan istoga dana. Manifestacija je u potpunosti ostvarila svoj osnovni cilj – povezivanje dece kroz sport, ali, pre svega, druženje (manifestacija nema takmičarski karakter) i sticanje iskustava prisustva i učešća na međunarodnim takmičenjima.

U tom smislu, organizatori zaslužuju sve pohvale za ideju i uspešnu realizaciju, a učešće naših ekipa smatramo vrednim uloženog truda i vidimo kao svojevrsnu afirmaciju ne samo rada sa najmlađim sportistima u klubovima, već i ukupnog odnosa prema najmlađima u R. Srbiji.

U Solunu i Beogradu se održava više aktivnosti u okviru programa proslave 800 godina samostalnosti Srpske pravoslavne crkve i posvećenja Svetog Save za prvog srpskog arhiepiskopa, pod nazivom „Svetogorski i hilandarski monah Sveti Sava – prvi arhiepiskop srpski“.

Organizatori programa su nedobitna organizacija „Svetogorsko ognjište“ (Svetogorski centar /Αγιορειτική Εστία / Mount Athos Center) iz Soluna (čiji su osnivači Grad Solun i Sveštena zajednica Svete Gore Atonske) i Fondacija „Zadužbina Svetog manastira Hilandara“ iz Beograda (čiji je osnivač Sveti manastir Hilandar). Program se odvija u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti i Društvom prijatelja Svete Gore iz Beograda.

Inicijativu za organizaciju programa pokrenuo je arhimandrit Metodije, iguman Svetog manastira Hilandara, kao član Upravnog odbora „Svetogorskog ognjišta“ i predsednik Upravnog odbora Fondacije „Zadužbina Svetog manastira Hilandara“. Budući da je arhimandrit Metodije u tom trenutku bio predstavnik Svete Gore u upravi „Svetogorskog ognjišta“, inicijativa je potekla iz okrilja ove organizacije, kao opšti svetogorskog doprinos u obeležavanju velikog jubileja srpskog naroda, Srpske pravoslavne crkve i monaške zajednice Svete Gore.

Imajući sve ovo u vidu osmišljen je program kojim će se kroz naučne, umetničke, kulturne i duhovne sadržaje obeležiti 800 godina od samostalnosti Srpske pravoslavne crkve predstavljanjem duhovnog i kulturno-istorijskog doprinosa i uloge Svete Gore Atonske u duhovnom razvoju i delima Svetog Save Srpskog, uz osvetljavanje njegove ličnosti kao svetogorskog i hilandarskog monaha i kasnije prvog arhiepiskopa srpskog.

Program obuhvata sledeće događaje i aktivnosti:

Izložba „Sveti Sava, Svetogorac i Hilandarac. Savremeni umetnički izraz.“

Jednodnevna konferencija u okviru Četvrte naučne međunarodne naučne konferencije Svetogorskog ognjišta (7-9.12.2019), 09.12.2019, sala Stefanos Dragumis, Muzej vizantijske kulture, Solun

Naučna tribina, 12.12.2019, Svečana sala SANU, Beograd

Međunarodni naučni odbor programa čine:

Jeromonah Nikodim Lavriotski, potpredsednik Upravnog odbora Svetogorskog ognjišta

Arhimandrit Metodije, iguman Svetog manastira Hilandara, član-zamenik Upravnog odbora Svetogorskog ognjišta

Geronda Simeon Dionisijatski, član Upravnog odbora Svetogorskog ognjišta

Kriton Hrisohoidis, direktor emeritus Instituta za istorijska iistraživanja Nacionalne helenske istraživačke fondacije

Mirjana Živojinović, akademik, SANU

Srđan Pirivatrić, istoričar, naučni saradnik, Vizantološki institut SANU

Angeliki Delikari, docent za srednjovekovnu istoriju slovenskih naroda na Odeljenju za istoriju i arheologiju Aristotelovog fakulteta u Solunu

Dimitrios Salpistis, počasni direktor Svetogorskog ognjišta

Anastasios Duros, direktor Svetogorskog ognjišta

Narodna banka Republike Srbije izradila je Finansijski vodič za povratnike, u cilju boljeg informisanja naših građana koji žele da se vrate u Republiku Srbiju. Cilj ovih aktivnosti jeste da se na jednom mestu, jednostavno i sveobuhvatno, pruže informacije u vezi sa većinom pitanja iz oblasti deviznog poslovanja koje su značajne za povratak naših građana iz inostranstva, u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju.

Finansijski vodič možete preuzeti ovde.

U okviru projekta „Moderna poslovna administracija između Srbije i EU” učenici Pravno Birotehničke škole su posetili Konzulat R. Srbije u Solunu. Projekat je finansirala Evropska komisija, tehnička saradnja na njegovom ostvarivanju je vođena sa Fondacijom Tempus, nacionalnom organizacijom za Erazmus+ projekte u Republici Srbiji, a o potrebama učesnika mobilnosti u samoj Grčkoj je brinula partnerska organizacija, Centar za celoživotno učenje „Ipodomi“ iz Soluna.

U okviru Međunarodnog sajma turizma „Philoxenia“ u Kongresnom centru „Velidio“ održaće se Drugi grčko-srpski turistički forum 8 i 9. novembra o.g, u Solunu, a na kojem će biti promovisana Srbija kao turistička destinacija.

Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu obeležava se i kao Dan Evrope imajući u vidu da je savremena Evropa zasnovana na osnovnim principima i načelima koje su vodili borce protiv nacizma i fašizma – na principima mira, razumevanja, tolerancije i saradnje.

Tim pre Dan pobede predstavlja priliku da se odavanjem počasti stradalima istakne opredeljenje za očuvanje tekovina ostvarenih tom pobedom.

U sklopu boravka u Grčkoj (27.-30. septembar.), posle ceremonija polaganja venaca na Krfu i ostrvu Vido, delegacija Republike Srbije, koju je predvodio, lični izaslanik predsednika Republike Srbije, generalni sekretar Nikola Selaković, boravila je u Solunu od 28-29. septembra. U sastavu delegacije na ceremoniji u Solunu, bili su i ministar odbrane, Aleksandar Vulin, kao i gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević. Vojni deo delegacije je predvodio brigadni general Jelesije Radosavljević. Ceremoniji su prisustvovali i ambasador Republike Srbije u Grčkoj, Dušan Spasojević i generalni konzul u Solunu, Siniša Pavić.

Dana 29. septembra, na savezničkom vojničkom groblju Zejtinlik, održana je ceremonija obeležavanja 100. godišnjice proboja Solunskog fronta, u organizaciji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije.

Na početku zvanične ceremonije, posle minuta ćutanja i intoniranja himni, lični izaslanik, Nikola Selaković održao je govor u kome je istakao značaj te faze naše istorije i svetlog primera boraca iz Prvog svetskog rata za sadašnje generacije.

Vence su, sa srpske strane, položili: u ime Republike Srbije, lični izaslanik, Nikola Selaković, u pratnji ministra odbrane, Aleksandra Vulina i i gradonačelnika Novog Sada, Miloša Vučevića, u ime vojske, brigadni general Jelesije Radosavljević, sa pratećom delegacijom, a sa grčke, pomoćnik ministra odbrane Republike Grčke, Marija Kolja Caruha. Vence su, takođe, položili predstavnici saveznika (Francuske-državni sekretar zadužen za memorijale i boračka pitanja, Ženevjev Darijesek (Genevieve Darrieussecq), generalni konzul Ruske Federacije i počasni konzuli Velike Britanije i Italije), kao i udruženja za negovanje tradicije zemalja pobednica. Posle polaganja venaca održan je prigodni umetnički program. Nakon polaganja venaca na ostalim savezničkim grobljima, naša državna delegacija je učestvovala u ceremoniji pred spomenikom na francuskom delu groblja, gde je Francuska bila predstavljena na nivou državnog sekretara.

Sutradan 30. septembra, na ceremoniji na Polikastru, vence su položili: u ime Vlade Republike Srbije, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja, Negovan Stanković a, u ime Vojske Republike Srbije, brigadni general Jelesije Radosavljević, sa pratećom delegacijom i vojnim izaslanikom u Atini, ppuk. Draganom Petkovićem. Ispred konzulata bila je prisutna konzul Dragana Glišić.

Pored toga, u organizaciji regiona Centralne Makedonije, Mitropolije Neapolis Stavrupulis i Udruženja opština severne Grčke, 29. septembra u okviru programa obeležavanja jubileja (a u kojem je kao gost organizatora učestvovali i Njegova Svetost patrijarh srpski g. Irinej i vaseljenski patrijarh Nj.S.V. Vartolomej), ambasador Republike Srbije u Grčkoj, Dušan Spasojević (u pratnji generalnog konzula Republike Srbije u Solunu, Siniše Pavića), prisustvovao je svečanoj večeri a, sutradan 30. septembra, i prepodnevnom delu ove manifestacije (kojoj su, sa grčke strane, prisustvovali alternativni ministar za ekologiju, Sokratis Famelos, pomoćnik ministra odbrane Republike Grčke, Marija Kolja Caruha i državna sekretarka u Ministarstvu Makedonije i Trakije, Katarina Notupulu).

Na spomen obeležju iz Drugog svetskog rata (koji se nalazi u sklopu Srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku) organizovano je obeležavanje Dana pobede nad fašizmom u Drugom svestskom ratu. U skladu sa dugogodišnjom praksom, ova ceremonija je organizovana u saradnji sa grčkim vlastima i predstavnicima konzularnog kora, i predstavljala je deo ukupnih aktivnosti na obeležavanju Dana pobede nad fašizmom u II sv. ratu.

Generalni konzul S. Pavić prisustvovao je ceremoniji polaganja venaca na spomen obeležju iz Drugog svetskog rata u sklopu Srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku.

Ceremoniji su sa grčke strane prisustvovali (i položili lovorove vence) predstavnici: Vlade RG, Periferije Centralne Makedonije (zamenica guvernera, gđa V. Patulidu), grada Soluna, opštine Ambelokipi – Menemeni,kao i generalni konzuli RF i Kipra u Solunu, (koji su, sa svoje strane, takođe položili vence), kao i jedan broj naših i ruskih građana koji žive i borave u regionu severne Grčke.

U skladu sa dugogodišnjom praksom, u ceremoniji polaganja venca je, sa generalnim konzulom, učestvovao i čuvar Srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku, g. Đorđe Mihajlović (što je, ovaj čin, tradicionalno, učinilo dodatno zanimljivim prisutnima).

Ceremonija je okončana intoniranjem himni Srbije i Grčke od strane orkestra Vojske RG.

U nastavku ceremonije organizovano je polaganje venaca i pred spomenikom ruskim palim borcima (koji se, takođe, nalazi u sklopu Srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku, u neposrednoj blizini), kojoj je GK S. Pavić, takođe, prisustvovao (i, u skladu sa ranijom praksom, položio venac).

Ove godine, završna ceremonija održana je pred novim spomenikom grčkim palim borcima, gde predstavnici konzulata nisu polagali vence (izuzev GK Kipar).

Ceremonijama u pratnji GK S. Pavića prisustvovala i konzul D. Glišić.

U sklopu aktivnosti GK S. Pavića, u svojstvu doajena konzularnog kora, u saradnji sa Muzejom tehnologije i istraživačkim centrom „Noises“ u Solunu, 4. marta, organizovana je poseta konzularnog kora izložbi „Nikola Tesla - Čovek koji je otkrio budućnost“.

U koordinaciji sa Ambasadom RS u Atini ambasador RS u Grčkoj D. Spasojević, svojim prisustvom, uveličao je ovaj skup.

Takođe, skupu su prisustvovali predstavnici konzularnog kora, na čelu sa GK SAD, direktor i predsednik „Noises“-a, GK RS i konzul RS u Solunu.

Rečima zahvalnosti na ovakvoj poseti muzeju, prisutnima se prvi obratio predsednik „Noises“-a, M. Sigales, kojom prilikom je izneo kratki istorijat ove ustanove, naglasivši da je ona najveći istraživački centar na Balkanu. Potom se prisutnima obratio GK S. Pavić, ističući zadovoljstvo što se ukazala prilika da se u adekvatnoj ustanovi, prikaže lik i delo srpskog naučnika i pronalazača, čija dostignuća zadužuju čitavo čovečanstvo.

Posle pozdravnih govora prisutni su obišli stalnu postavku muzeja „Tehnika i nauka stare Grčke“.

Vođenje izložbe nastavljeno je prikazom petnaestominutnog filma o liku i delu Nikole Tesle, kao i detaljnijim objašnjenjima kustosa muzeja o interesantnim momentima iz života i stvaralačkog rada slavnog naučnika.

Značajnu pažnju izazvao je Teslin toranj, koji je za potrebe izložbe postavljen u holu muzeja, visine 4,5 metara, gde je pored vizuelnog efekta dočaran i zvučni efekat, sa kojeg su se, u jednom trenutku, proizveli zvuci melodije srpskog kola.

Skup je završen prigodnom zakuskom za koju se potrudio domaćin, u srdačnom razgovoru svih prisutnih.

Tokom posete Solunu i severnoj Grčkoj, (04. do 06. o.m.) ambasador RS u Grčkoj, g. Dušan Spasojević (u pratnji GK RS u Solunu, S. Pavića) je 05. o.m. imao niz sastanaka na temu perspektiva bilateralne ekonomske saradnje. Sastanke su inicirali i prisustvovali i predstavnici Grčko-srpske privredne Komore iz Soluna (Kostas Georgakos, predsednik i Branislav –Bane Prelević, generalni sekretar).

U prostorijama Industrijske privredne komore grada, povodom posete Ambasadora, održan je sastanak sa rukovodstvom Komore (g. Masoutis – predsednik i članovi predsedništva) o perspektivama razvoja ekonomskih odnosa sa Srbijom naročito u kontekstu privatizacije solunske luke i pitanja sa tim u vezi.

U nastavku posete, ambasadora i delegaciju u njegovoj pratnji, kao i rukovodstvo Komore, u sedištu Privredne Komore malih i srednjih preduzeća primio je Predsednik, g. Mihalis Zorpidis sa saradnicima. Pored razgovora o značaju koji dve strane pridaju razvoju bilateralnih ekonomskih odnosa tokom sastanka, domaćini su izneli, po našem mišljenju izuzetno zanimljive i korisne sugestije i zapažanja u pogledu kretanja grčkih turista u Republici Srbiji i probleme sa tim u vezi (o čemu javljamo odvojeno) ističući svoje zadovoljstvo brojem srpskih turista koji svake godine posećuju (naročito severnu) Grčku, ali i spremnost da rade na uravnoteženju balansa upućivanjem većeg broja grčkih turista u Srbiju. Završni sastanak održan je u sedištu Udruženja izvoznika severne Grčke, gde je, pored razgovora o ukupnim ekonomskim odnosima (sa g. Kiriakis Loufakisom – predsednikom i članovima predsedništva), sastanak bio prilika da Udruženje i Grčko Srpska privredna komora iz Soluna potpišu Memorandum o saradnji.Konstatovano je obostrano nezadovoljstvo nivoom ukupne ekonomske razmene, koju Udruženje prati, ne samo kroz vrlo detaljnu statistiku, već i istraživanje uzroka za to (među kojima se nezadovoljavajuće stanje infrastrukture nameće kao najvažniji). Istovremeno, istaknuta su dobra iskustva članica udruženja u poslovanju u Srbiji (kako u trgovinskim odnosima, tako i funkcionisanja delova grčkih firmi) što se ogleda, pre svega, u odličnom ambijentu i dobrim poslovnim rezultatima.

U organizaciji Generalnog konzulata Republike Srbije u Solunu, 14. marta o.g. u prigodnoj sali Met hotela u Solunu, priređen je prijem povodom Dana državnosti R. Srbije.

Prijemu je prisustvovalo stotinak gostiju, među kojima: A. Tzitzikostas, guverner Centralne Makedonije, gradonačelnik Soluna J. Butaris, V. Tektonidu, zamenik generalnog sekretara MIP za ekonomsku i međunarodnu saradnju, general Farmakis, predstavnik ΙΙΙ korpusa grčke vojske, veliki broj generalnih konzula, počasnih konzula i predstavnika opština u unutrašnjosti, kao i političari, predstavnici policije, kulturnih, obrazovnih i privrednih institucija, grčki poslovni ljudi koji posluju sa Srbijom i viđeniji predstavnici srpske dijaspore koji žive i rade u ovom delu Grčke i dr.

Posle intoniranja himni, GK S Pavić se obratio pozdravnim govorom, u kojem je, između ostalog, podvučen značaj državnog praznika uz kratki osvrt na istorijske činjenice koje su presudile da se ovaj dan slavi kao nacionalni dan naše zemlje.

Potom su se skupu obratili A. Tzitzikostas, guverner Centralne Makedonije, uz veoma tople reči upućene S. Paviću za izuzetno ostvareni nivo međusobne saradnje i uzajamnog poštovanja, kao i gradonačelnik J. Butaris, ističući prijateljstvo i istorijske veze srpskog i grčkog naroda.

Prijem je nastavljen prezentacijom vina iz manastira Hilandar i ilustrovanim prikazom rada Grčko-srpske privredne komore u Solunu.

U nastavku programa, gosti su imali priliku da pored razgovora i posluženja (sačinjenog od internacionalnih i nacionalnih specijaliteta), uživaju u klasičnoj muzici, u izvedbi kvarteta sačinjenog od muzičara solunske filharmonije, koji je predvodio Z. Stepić, član državnog Konzervatorijuma u Solunu.

U skladu sa tradicijom, i ove godine, 11. novembra, na Dana primirja u Prvom svetskom ratu, na spomen obeležju u sklopu Srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku organizovano polaganje venaca.

Ceremonija je, u skladu sa dugogodišnjom praksom, organizovana od strane grčkih vlasti, i predstavljala deo ukupnih aktivnosti na obeležavanju Dana primirja u Prvom svetskom ratu.

U ime Republike Srbije, venac na spomen obeležje na SVG položio je generalni konzul Republike Srbije u Solunu, S. Pavić, a potom i prisutni predstavnici grčke države (ministarka Makedonije i Trakije Katarina Notopoulu i zamenica guvernera Centralne Makedonije V. Patulidu) i vojske, diplomatskog kora i udruženja za negovanje tradicija I svetskog rata. Prisustvovao je i predstavnik Mitropolije Neapoli i Stavropouli. Po polaganju venaca, i odatog minuta ćutanja nastradalima, ceremonija je zaključena intoniranjem himni Srbije i Grčke.

U skladu sa dugogodišnjom praksom, u ceremoniji polaganja venca je, sa generalnim konzulom, učestvovao i čuvar Srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku, g. Đorđe Mihajlović (što je, po našem mišljenju, ovaj čin, tradicionalno, učinilo dodatno zanimljivim).

Po okončanju ceremonije na srpskom vojničkom groblju na Zejtinliku, istovrsne ceremonije su održane i na ruskom, francuskom, britanskom i italijanskom i pred grčkim spomenikom na vojničkom groblju (u sastavu kompleksa na Zejtinliku), kojima je GK RS u Solunu takođe prisustvovao i položio vence.

Državni praznik Republičke Grčke 25. mart Dan nezavisnosti Grčke, proslavljen je paradama na ulicama širom Grčke. Ovim praznikom Grčka proslavlja izvojevanje nezavisnosti od Otomanskog carstva posle 400 godina vladavine. Učesnici parade su vojne, vatrogasne i policijske snage Grčke kao i učenici gradskih Gimnazija. Paradi u Solunu prisustvovao je generalni konzul Republike Srbije, gospodin Siniša Pavić.

U periodu od 20. do 23. marta ove godine, u radnu posetu Solunu, došao je ambasador RS u Grčkoj, g. Dušan Spasojević. U okviru te posete 22/23, u pratnji generalnog konzula RS u Solunu, S. Pavića, obišao je Florinu, grad na tromeđi Grčke, BJRM i Albanije. Cilj ove posete bila je perspektiva bilateralne ekonomske saradnje, kao i postavljanje spomenika u znak sećanja na prisustvo i borbe srpske vojske tokom Prvog svetskog rata u ovom gradu. 

Tom prilikom upriličen je sastanak u prostorijama Privredne komore grada, sa rukovodstvom Komore, gde se govorilo o perspektivama razvoja ekonomskih odnosa Regiona Zapadne Makedonije sa Srbijom.

Pored organizatora, g. Sapalidis Savasa – predsednika Komore Florine, sastanku su prisustvovali i predstavnici Grčko-srpske privredne komore iz Soluna, Kostas Georgakos, predsednik i Branislav –Bane Prelević, generalni sekretar, kao i desetak poslovnih ljudi iz ovog dela Severne Grčke.

U prostorijama Generalnog konzulata RS u Solunu, 20. marta održan je skup konzularnog kora, posvećen obeležavanju 130 godina od osnivanja ovog konzulata u Solunu. Skupu su prisustvovali g. D. Papandreu, direktor Odeljenja za međunarodne odnose MIP R. Grčke, g. S. Pengaz, zamenik gradonačelnika Soluna zadužen za turizam i međunarodne odnose, g. D. Spasojević, ambasador RS u Grčkoj i g. K. Georgakos, predsednik Grčko-srpske privredne komore u Solunu.

Skup je otvorio g. S. Pavić, generalni konzul RS u Solunu, a prisutnim gostima obratio se i ambasador RS u Grčkoj, g. Dušan Spasojević.

Tom prilikom, prisutnima je prikazana video-prezentacija „130 godina od osnivanja Konzulata RS u Solunu“, kao i video-prezentacija „ER Srbija“ koju je održala g-đa Kiki Kolacku, predstavnica te kompanije u Solunu.

U okviru manifestacije „Mesec Frankofonije“, a kao rezultat saradnje GK RS u Solunu sa GK R. Francuske, uz podršku OMKPNTSS i Filmskog centra Srbije, 21. marta u prostorijama Francuskog kulturnog centra u Solunu organizovana je projekcija filma „Enklava“.

Projekciji je prisustvovao ambasador RS u Grčkoj, g. Dušan Spasojević. Prisutnima su se, pre projekcije, obratili direktor Instituta i generalni konzul RS, u Solunu S. Pavić.

Publiku su činili posetioci - državljani tri države Srbije, Grčke i Francuske. Izbor filma, kao i samo učešće u Manifestaciji, ocenjujemo dobrim, naročito imajući u vidu činjenicu da je u Manifestaciji učešće uzela većina generalnih konzulata u Solunu, a bez izuzetka svi iz neposrednog okruženja.

Sedmi po redu Festival višejezičnosti održan je od 13.05. do 19.05.2019. u Solunu.

U Mediteranean Palas hotelu u Solunu 13.05.2019. Turistička organizacija Beograda i Srbije zajedno sa TO Niš, TO Vojvodina, TO Leskovac, TO Soko Banja, Grad Mionica i predstavnikom Air Serbia u Solunu, a u organizaciji Tourism Plus i GK RS Solun, održala prezentaciju Beograda i Srbije uz prigodan program narodnih igara iz Srbije folklornog ansambla „Sveti Đorđe“ iz Beograda.

Osim turistički predstavnika i saradnika, prisutni su bili i predstavnici grada zamenik guvernera za turizam A. Tanos, gradonačelnik Soluna J. Butaris, zamenik gradonačelnika za ekonomska pitanja A.Angelidu Polihroniadu, predstavnici medija i privrednih komora.

Road Show 12-19/05/2019:

13/05- White Tower, Mediterranean Palace, Solun

14/05- Mediterranean Cosmos, Solun

16/05 & 17/05- Shopping Mall Athens, Atina

18/05 & 19/05- Larisa

Na sastanku kvadrilaterale Grčke, Rumunije, Bugarske i Srbije u Solunu potpisan Memorandum koji pruža okvir za podnošenje zajedničkih kandidatura za EP i SP u fudbalu.

Na sastanku kvadrilaterale u Solunu - Ministri omladine i sporta Srbije Vanja Udovičić, Bugarske Krasen Kralev, Rumunije Konstantin Bogdan Matei i zamenik ministra sporta Grčke Jorgos Vasilijadis potpisali su Memorandum o osnivanju Inicijalnog organizacionog komiteta za podnošenje zajedničkih kandidatura za Evropsko prvenstvo 2028. i Svetsko prvenstvo 2030. godine u fudbalu.

Dve žene, srpkinja Nadežda Petrović i grkinja Talija Flora-Karavija, učestvovale su u balkanskim ratovima i kao medicinske sestre i kao slikarke. Neposredni kontakt sa nasiljem i posledicama rata koje su doživele radeći u bolnicama dao je njihovim slikama jedan poseban karakter. Karakter koji se izgrađuje ženskim očima i sadrži osetljivost prema ratu, ljudskoj aktivnosti koja je do tada pripadala isključivo muškom svetu.

Organizacija: Muzej makedonske borbe u Solunu u saradnji sa Nacionalnim istorijskim muzejom u Atini, Narodnim muzejom u Beogradu, Istorijskim muzejom Srbije u Beogradu i Trećim korpusom Vojske Grčke.

Urednici: dr Stavrula Mavrojeni, vanredni profesor i direktora Centra za istraživanje makedonske istorije i dr Dušica Bojić, direktor Istorijskog muzeja Srbije.

Izložba će trajati od 29. marta do 30. juna.

U povodu objavljivanja predsedničkog dekreta kojim je Grčko-srpskoj Privrednoj Komori sa sedištem u Solunu priznat status međunarodne komore, u prostorijama Generalnog konzulata, 16.o.m, organizovan je, u saradnji sa ovdašnjim Ministarstvom Makedonije i Trakije, i uz učešće Grčko-srpske Privredne Komore iz Atine skup – prezentacija dveju komora sa ciljem afirmacije i unapređenja bilateralne ekonomske saradnje između dve zemlje.

Skup se može oceniti izuzetno uspešnim, pre svega u pogledu odaziva (prisustvovalo oko 60 gostiju – predstavnika diplomatskog kora, grčkih organa (doduše, u smanjenom obimu, zbog instrukcije da se, zbog dana žalosti, zbog katastrofalnih poplava u Atini, ne pojavljuju na javnim skupovima), na čelu sa šefom Biroa MIP R. Grčke u Solunu, D. Papandreu-om i poslovnih ljudi (predsednika bilateralnih komora, vlasnika i direktora firmi). Takođe, aktuelni trenutak (finalizacija privatizacije solunske luke, pojačani značaj koji centralne vlasti u Atini pridaju Solunu i severu Grčke) može se smatrati izuzetno važnim za jačanje aktivnosti na polju ekonomske saradnje.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić primio je ambasadora Grčke u Republici Srbiji Elijasa Elijadesa.

Ministar je ponovio izraze svog najdubljeg saučešća povodom poplava koje su zadesile Republiku Grčku i tragično izgubljenih ljudskih života. Izrazio je spremnost Vlade Republike Srbije da pruži pomoć grčkoj strani.

Tokom sastanka istaknuto je zadovoljstvo tradicionalno visokim stepenom bilateralnih odnosa dve zemlje i čestim susretima zvaničnika. Takođe, sagovornici su konstatovali da nas očekuje sledeći sastanak Visokog saveta za saradnju koji bi trebalo da se održi u Beogradu tokom sledeće godine.

Na spomen obeležju u sklopu Srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku organizovano je polaganje venaca povodom obeležavanja 11. novembra, Dana primirja u Prvom svetskom ratu.

U ime Republike Srbije, venac na spomen obeležje na SVG položio je general-major Želimir Glišović, zamenik komandanta KoV VS (koji se zatekao u Solunu, u okviru redivnih aktivnosti iz oblasti saradnje dve vojske) u pratnji GK Republike Srbije u Solunu, S. Pavića i IO VRS, kap.b.br. G. Arsića i pp VRS S. Glavonića, a potom i prisutni i prisutni predstavnici grčke države - zamenik ministra za razvoj i energiju Sokrates Famelos, izaslanik guvernera Centralne Makedonije, predstavnici vojske, gradonačelnik Soluna J. Butaris, članovi diplomatskog kora i udruženja za negovanje tradicija I svetskog rata. Prisustvovao je i predstavnik Mitropolije Neapoli i Stavropouli.

Po polaganju venaca, i odatog minuta ćutanja nastradalima, ceremonija je zaključena intoniranjem himni Srbije i Grčke.

U skladu sa dugogodišnjom praksom, u ceremoniji polaganja venca je, sa generalnim konzulom, učestvovao i čuvar Srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku, g. Đorđe Mihajlović (što je, po našem mišljenju, ovaj čin, tradicionalno, učinilo dodatno zanimljivim).

Po okončanju ceremonije na srpskom vojničkom groblju na Zejtinliku, istovrsne ceremonije su održane i na ruskom, francuskom, britanskom i italijanskom vojničkom groblju (u sastavu kompleksa na Zejtinliku), i po prvi put pred grčkim spomenikom, kojima je GK RS u Solunu takođe prisustvovao i položio vence.

U Muzeju Makedonske borbe u Solunu, 14. o.m, otvorena je izložba „Srbija i Grčka – 150 godina borbe za evropski Balkan“, u organizaciji Istorijskog muzeja Srbije, a koja će trajati do 14. oktobra o.g.

Pred velikim brojem posetilaca (među kojima su bili M.K.Caruha, ministarka za Makedoniju i Trakiju, D. Papandreu, šef biroa MIP R. Grčke u Solunu, predsednik Grčko-srpske Privredne Komore iz Soluna, predstavnici svih značajnih kulturnih institucija iz grada Soluna, predstavnici dip. kora, vojske i drugih javnih institucija, kao i više novinara ovdašnjih redakcija), pozdravne govore održali su M.K. Caruha, S. Mavrogeni, direktorka Muzeja Makedonske borbe, D. Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije i S. Pavić, GK RS u Solunu.

Govornici su, u svom obraćanju, istakli zadovoljstvo zbog održavanja navedene izložbe, njenog sadržaja (veliki broj fotografija, dokumenata, knjiga i ostale istorijske građe), kao i zaokruženim hronološkim prikazom prijateljstva između dva naroda koje traje već stotinama godina.

U nastavku ceremonije posetioci su, uz stručna objašnjenja D. Bojić, mogli da razgledaju bogatu izložbu koja svedoči o periodu borbe dva bratska naroda za nacionalno oslobođenje i razvoju odnosa dve države tokom prethodnih decenija.

Predmetna izložba svojim otvaranjem koje je izazvalo veliko interesovanje, sadržajem, prostorom u kome je postavljena i značajem koji su joj pridali organizatori, predstavlja najznačajniji kulturni sadržaj na temu državnopravne istorije dveju država i naroda u ovoj godini.

Dodatni značaj ove izložbe je što se ove godine obeležava i 130. godina postojanja GK Srbije u Solunu.

U subotu, 26. avgusta navršava se 150 godina od kada su Kneževina Srbija i Kraljevina Grčka potpisale Ugovor o savezu.

Ovaj Ugovor postavio je temelj srpsko-grčkoj saradnji i predstavljao je pravi izraz vekovnih težnji srpskog i grčkog naroda za slobodom i napretkom.

Najumniji ljudi tog doba u obe države: srpski i grčki poslanici u Carigradu, Jovan Ristić i Nikolaos Delijanis, predsednik Vlade Kneževine Srbije i ministar inostranih dela Ilija Garašanin, grčki predsednik Vlade Aleksandros Kumunduros i ministar spoljnih poslova Harilaos Trikupis, odigrali su značajnu ulogu u potpisivanju ovog dokumenta. Vladari Srbije i Grčke, knez Mihailo Obrenović i kralj Đorđe, ratifikovali su Ugovor u oktobru 1867. godine.

Ovim povodom, Ambasada Republike Srbije u Atini, Generalni konzulat Republike Srbije u Solunu i Istorijski muzej Srbije organizovaće izložbe u Atini i Solunu na jesen.

Srpsko-grčki Ugovor o savezu je jedan od najvažnijih dokumenata u odnosima dve države, a potreba za srpsko-grčkom saradnjom u prethodnih 150 godina se samo povećavala. Danas moderne države i primer pravog prijateljstva među narodima, Srbija i Grčka nastavljaju saradnju u zajedničkoj borbi za evropski Balkan.

Povodom obeležavanja 130 godina od osnivanja Konzulata RS u Solunu, 22. marta na Univerzitetu Makedonija u Solunu, na odseku za Slavistiku, prikazana je prezentacija Generalnog Konzulata od njegovog osnivanja 1887. g. do danas.

Prezentaciji su prisustvovali ambasador RS u Grčkoj, g. Dušan Spasojević i GK RS u Solunu, S. Pavić, konzul RS u Solunu D. Glišić, predsednik Srpsko – grčke privredne komore K.Georgakos, kao i predsednik Odeljenja za Slavistiku na Univerzitetu Makedonija.

Po završetku prezentacije upriličen je dijalog između studenata srpskog jezika i učesnika.